Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности.

Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине).

Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.

Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.

Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.

Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).

Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.

„Основна порука свим женама - рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара - гинеколога и обавити превентивни преглед.

Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.

Желимо да осигурамо да све жене знају како се рак грлића материце може спречити и благовремено лечити а да би се то постигло неопходно је урадити следеће:

Вакцинисати се против ХПВ-а у узрасту 9-19 година;
Знати где пронаћи подршку и додатне информације- имати изабраног гинеколога;
Урадити скрининг грлића материце(од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди);
Познавати симптоме рака грлића материце(најчешће је то крварење између циклуса или након престанка циклуса; осећај тегоба у доњем трбуху) и
Придржавати се здравог стила живота.

Кључне чињенице

Рак грлића материце се у великој мери може спречити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, како препоручују националне смернице, а може се излечити ако се открије рано и благовремено лечи.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена широм света са око 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних случајева у 2022. години.
Највише стопе инциденције и морталитета од рака грлића материце су у земљама са ниским и средњим приходима због недостатка приступа националној вакцинацији против ХПВ-а, услугама скрининга и лечења грлића материце, као и друштвеним и економским детерминантама.
Рак грлића материце је узрокован перзистентном инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Жене које живе са ХИВ-ом имају 6 пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са женама без ХИВ-а.
Земље широм света убрзавају напоре да елиминишу рак грлића материце, вођене глобалним циљевима 90–70–90, што значи да је циљ да 90% девојчица буде потпуно вакцинисано ХПВ вакцином до 15. године, 70% жена подвргнуто скринингу до 35. и до 45. године и 90% жена са преканцерозним или инвазивним карциномом прима одговарајући третман.

Глобално, рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена, са 660.000 нових случајева процењених у 2022. години. Исте године, око 94% од 350.000 смртних случајева узрокованих раком грлића материце догодило се у земљама са ниским и средњим приходима. Највише стопе инциденције и морталитета су у подсахарској Африци, Централној Америци и Југоисточној Азији. Ове регионалне разлике одражавају неједнакости у приступу вакцинацији, скринингу и услугама лечења.

На њих додатно утичу фактори ризика као што је преваленција ХИВ-а и шире друштвене и економске детерминанте, укључујући родну неравноправност и сиромаштво.

Жене које живе са ХИВ-ом имају шест пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са општом популацијом, а процењује се да је 5% свих случајева рака грлића материце последица ХИВ-а.

Подаци о оболевању и умирању од рака грлића материце у Србији и Војводини

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2022. године у Србији је регистровано 1.060 новооболелих жена од рака грлића материце, од тога 302 у Војводини, а 67 у Јужнобачком округу. Исте године 404 жена је умрло у Србији од овог узрока, од тога 108 у Војводини а 32 у Јужнобачком округу. Стандардизована стопа инциденције на 100.000 жена од рака грлића материце у Војводини (13,8) је већа је него просечна у Републици Србији (11,4). У АП Војводини, стандардизоване стопе инциденције рака грлића материце на 100.000 жена, по окрузима, у 2022. години, редом су биле: 21,2 (Севернобачки округ), 19,4 (Севернобанатски округ), 16,4 (Западнобачки округ), 15,5 (Јужнобанатски округ), 11,6 (Сремски округ), 11,2 (Јужнобачки округ) и 11,1 (Средњебанатски округ).

Што се тиче водећих локализација рака као узорка смрти код жена, у Републици Србији за 2022. годину, карцином грлића материце је на шестом месту (4,6%), после карцинома дојке (18,8%), плућа/бронха (16,7%), колона/ректума (10,8%), панкреаса (6,3%) и оваријума (4,7%) а следе мозак (3,2%), желудац (3,1%), тело материце (3,0%), јетра и жучни канали (2,9%) и остале појединачне локализације које у структури водећих локализација збирно чине 25,7%.

Узроци рака грлића материце

Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.

Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.

Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.

Превенција рака грлића материце

Подизање јавне свести, јачање здравствене писмености и побољшање приступа информацијама и услугама кључни су за превенцију и контролу током целог животног циклуса:
ХПВ вакцинација за девојчице узраста од 9 до 14 година је веома ефикасна у спречавању инфекције, рака грлића материце и других карцинома повезаних са ХПВ-ом.
Скрининг грлића материце од 30. године (25 година код жена које живе са ХИВ-ом) може открити преканцерозне лезије грлића материце, а у комбинацији са благовременим лечењем може спречити прогресију до рака грлића материце.
У било којој доби, рано откривање симптома код жена, праћено брзим квалитетним и лечењем, може излечити рак грлића материце.

ХПВ ИМУНИЗАЦИЈА

На територији Републике Србије, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је омогућио бесплатну вакцинацију девојчица/девојака и дечака/младића старости од 9 до 19 година деветовалентном ХПВ вакцином:

Препоручена вакцина је против обољења која изазива хумани папилома вирус (ХПВ).
ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ).
ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ-ом и гениталних кондилома (брадавица).
ХПВ инфекција може перзистирати (дуго трајати) и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:

Гениталне кондиломе(брадавице у пределу гениталија)
Карцином цервикса(грлић материце код жена)
Орофарингеални карцином(карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле/крајнике) код оба пола
Карцином ануса код оба пола
Карцином вулве и вагине код жена
Карцином пениса код мушкараца.
Деца узраста од навршених 9 до 19 година живота би требало да приме вакцину, према упутству произвођача. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније.

Како би ХПВ вакцина била ефикасна, мора се примити пре излагања ХПВ-у, односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе, па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у предтинејџерском периоду могу примити све три дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у предтинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.

Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину, јер ХПВ може да се пренесе и само трљањем коже о кожу или слузокожу. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).

Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама(има). Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина, такође, превенира појаву гениталних кондилома.

Од 2025. године у свету постоји 8 лиценцираних ХПВ вакцина, од којих је пет добило претходну квалификацију СЗО и доступне су глобално. Све оне штите од високоризичних типова ХПВ-а 16 и 18, који узрокују ~76% случајева рака грлића материце. У нашој земљи бесплатно је доступна деветовалентна вакцина.

Како делује ХПВ вакцина?

ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија, где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.

Колико траје заштита ХПВ вакцином?

Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 15 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.

Да ли је након вакцинације потребна ревакцинација?

Тренутно су на снази две шеме по којој се примењују две дозе у узрасту од 9 до 13 година, односно три дозе вакцине (од навршених 14 година) у периоду од шест месеци. Каснија ревакцинација се не препоручује. Као и све вакцине, примена ХПВ вакцине се континуирано прати како би се потврдила њена безбедност и ефикасност. Уколико заштита ХПВ вакцином не потраје онолико дуго колико би требало, онда ће се извршити евалуација података и донети одлука о примени бустер дозе (ревакцинација).

Да ли је потребно да се са вакцинацијом крене испочетка уколико је протекло више времена између примене доза (између две дозе) него што је предвиђено?

Ако се вакцина даје у дводозном режиму, друга доза се даје најраније након 6 месеци, а најкасније након 24 месеца. Препорука је да се све три дозе ХПВ вакцине приме у периоду од шест месеци; друга доза се даје један или два месеца након прве, а трећу дозу треба дати шест месеци након прве дозе. У сваком случају, уколико се деси да између две дозе протекне дужи период од предвиђеног, није потребно да се крене са вакцинацијом испочетка. Чак и ако су прошли месеци или године од последње дозе, вакцинацију треба комплетирати недостајућим дозама.

Рано откривање, дијагноза и лечење рака грлића материце

Рак грлића материце може се излечити ако се дијагностикује и лечи у раној фази болести. Препознавање симптома и тражење медицинског савета ради решавања било каквих недоумица је кључни корак. Жене треба да се консултују са здравственим радником ако примете:

необично крварење између менструација, након менопаузе или након сексуалног односа
повећан или непријатан мирис вагиналног исцетка
симптоме попут упорног бола у леђима, ногама или карлици
губитак тежине, умор и губитак апетита
вагинална нелагодност
оток у ногама.
Клиничке процене и дијагностички тестови су неопходни за потврђивање рака грлића материце. Након тога обично следи упућивање на лечење, које може укључивати хирургију, радиотерапију и хемотерапију, као и палијативну негу ради пружања супортивне неге и управљања болом.

Многи људи још увек не знају за мере превенције рака грлића материце. Искористите ову недељу да што већем броју људи ширите тачне информације о овом обољењу и мерама превенције а прве свега о значају ХПВ имунизације и Папаниколау теста са детаљним гинеколошким прегледом.

ИЗЈЗВ